Melnica-Online - Zanimljivosti ...

Maj 2005.
Premiera "Crne rupe"
Po prvi put je naucnicima poslo za rukom da
proprate radjanje takozvane crne rupe u svemiru.
Nasin satelit "Swift" posmatrao je jedan
tajanstveni bljesak, nastao sudarom dve
neutrone zvezde.
Zemaljska observatorija je uspela da samo minut nakon otkrica ovoga bljeska, usmeri optiku svog satelita u pravcu bljeska tako da su od samog pocetka i po prvi put, bili u prilici da proprate radjanje jedne "crne rupe". Gamazracenje nastalo eksplozijom dveju zvezda, bilo je vidljivo iz celog universuma, rekao je sef-misije "Swift" Neil Gehrels.
Po dosadasnjoj teoriji naucnika, "crne rupe" nasatju sudarom zvezda sa velikom specificnom masom. Ponekad prilikom takvog sudara dodje do stvaranja takozvanog gama-bljeska koji dovodi do upraznjenja enormne energije u obliku rengenskog-zracenja koji u projuri kroz svemir u takozvanom kontra-smeru, pa se stekne utisak poznatog usisavanja crnih rupa, koje je do sada poznato naucnicima i siroj javnosti. Kod pojave jednog Gamma-zracenja, oslobodise tolika energija koja je veca od celokupne energije koje je nase Sunce od svog nastanka, pre 4,6 Miliardi godina, do sada oslobodilo. Ovaj od "Swift-a" posmatrani sudar, potvrdio je do sada vazece teorije o nastanku crnih rupa u svemiru, i na taj nacin doprineo resenju pitanja koje se vec trideset godina razmatra u krugovima naucnika.
izvor: www.spiegel.de/wissenschaft/weltraum (13.05.2005.)

Arecibo Radio-Teleskop
Najveci radio teleskop nase planete "Arecibo" na
Karibskim ostrvima (Poerto Rico), sa svojih 305 metara precnika, aluminijumske parabolne antene k smesten madju tri brda, budno prati okruzenje nase planete u potrazi za "Vanzemaljskom inteligencijom".
Iako do sada nije pronadjen jos nikakav dokaz o
postojanju iste, naucnici koji se time bave, duboko
su ubedjeni u njeno postojanje. Po njihovim recima,
samo je pitanje dana kada cemo na to naici. Razlog
za nadu je itekako opravdan posto je od sada ispitano samo 750 zvezda, sto nije ni kap u moru od 100 milijardi suncevih sistema za koje se predpostavlja da se nalaze samo u nasem suncevom
sistemu.

Satelitski snimci otvaraju debatu o ArheNoi
Na jednoj slici planine u Turskoj, Ararat, koja je uradjena sa satelita, postoje tragovi Arhenove. Tvrde naucnici koji se vec odavno bave ovim pitanjem. Ovoga leta ce grupa Naucnika krenuti u expediciju na najvisem vrhu Turske, kako bi pokusali da razjasne ovu, vec odavno razmatranu misteriju Biblije. Expedicija, pod rukovodstvom turskog archeologa Ahmeta Arslana treba da na
svoj put, ka vrhu planine, krene 15. Juna ove godine. Ceo projekat bice finansiran od amerikanca Daniela McGivena, inace Biznismena i katolickog aktiviste na Honoluluu, Hawaii.
Jos 1949. na slikama americkog vazduhoplovstva, mogle su se razaznati
strukture broda na ovom turskom planinskom vrhu. Medjutim naucnici jos uvek nemogu da sa sigurnoscu tvrde da je to sigurno, posto turski masiv Ararat ipak doseze do visine od 5200 metara iznad mora, pa nije ni zamislivo da je zemlja nekada mogla da bude cak toliko duboko potopljena.
O ArheNoi pise stari testament Genesisa. Noa je izgradio brod i podellio ga na
tri sprata sa vise odeljenja. Na njemu su mesto nasli, njegova porodica i zivotinje, od svake vrste po jedan par. A sve to u cilju spasavanja od pretece velike poplave koja je u to vreme preplavila zemlju. Prema izvorima iz Biblije, brod je imao velicinu od tristotine puta trideset Ella. Jedna Ella je odprilike 60 do 80 centimetara.
Posle povlacenja vode, Arhenova se nasukala na brdu Ararat.
Potvrda ovoga pripovedanja Biblije, bila bi veliki uspeh za kriscanskog aktivistu
amerikanca McGivena. "Verujem da cu svim ljudima ovoga sveta moci da povratim
veru u boga i Bibliju", izjavio je McGiven americkom listu �New York Daily News�.
Povod za ovaj poduhvat su proslogodisnje letnje vrucine koje su omogucile otopljavnje sneznog pokrivaca na vrhu brda, tako da je visina pokrivaca drasticno smanjena i na taj nacin omogucena bolja vidljivost. Iz tog razloga je gospodin McGiven dao nalog za Satelitsko osmatranje i slikanje ovog turskog vrha.
Satelitske slike, jasno pokazuju strukturnu siluetu koja je knap 15 metara visoka, 25 metara siroka i oko 150 metara duga. �Uspemoli da pronadjemo ono sto mislimo da se tamo i nalazi, ucinicemo veliki korak u pravcu verovanja u Boga i Bibliju. Dacemo nalog za iskopavanje Arhenove, ali je necemo dirati sa mesta, vec cemo je samo fotografisati i omoguciti da je svi ono koji to zele, i vide uzivo�. Rekao je gospodin McGiven.


Kineski Zid sve kraci
Kineski zid je sve kraci, a turizam i razvoj uzimaju danak jednom od najpoznatijih svetskih spomenika. Sada postoji samo trecina od 6.350 kilometara zida, a preostali delovi otpadaju. Izgradnja Kineskog zida zapoceta je 221. pre nove ere, za vreme vladavine dinastije Cin, kao zemljana struktura za za�titu od osvajaca. Vecina velikih kamenih blokova koji se mogu videti du� zida na severu Kine postavljena je za vreme vladavine dinastije Ming (1368-1644). Neki delovi zida, koji se prostire od obale istocno od Pekinga do severozapadne provincije Gansu, restaurirani su od dolaska KP partije na vlast, 1949. godine. Kineski zid je od 1987. na listi svetskog nasleda, a zakonom je zabranjeno odno�enje njegovih delova. Ipak, delovi zida nestajali su u vi�e navrata, a poljoprivrednici, koji ne znaju za postojanje zakona o za�titi tog spomenika, iskoristili su njegove cigle za izgradnju svojih kuca, pa cak i obora. Neodgovarajuce popravke jedan su od nacina uni�tenja zida. Broj posetilaca - deset miliona godi�nje - takode doprinosi o�tecenju zida. Izvor:"Beta"
Kinezi ce graditi najdu�i most na svetu
Obalni kineski grad Ningho sagradice najveci most na svetu dug 54 kilometra, a koji ce ko�tati oko milijardu ipo dolara. Namera vlasti je izgraditi most sa �est voznih traka do 2006. i time pobolj�ati infrastrukturu pa postaknuti razvoj regiona. Ovaj most ce povezivati Ningbo s drugim gradom, Jiaxingom, a koji se nalazi 120 kilometara ju�no od �angaja.

Antarktik - Juzni pol
Peti je kontinent po velicini, cija je povr�ina pokrivena ledom. Le�eci gotovo koncentricno oko Ju�nog pola, Antarktik, cije ime znaci �suprotan Arktiku� je velicine je 14200000 km2, �to je oko 10% svetskog kopna. Sastoji se iz dva dela, istocnog i zapadnog, koji su podeljeni Transantarktickim planinama. Istocni deo je ravan, dok se zapadni sastoji iz niza arhipelaga i brdovitih ostrva povezanih ledom. Najvi�i vrh je Vinson Massif, 5139 m, a planina Mount Erebus na Ross Islandu najju�niji je svetski aktivni vulkan. A leda ima trideset miliona kubicnih metara, �to cini 90% leda na Zemlji.
Led je prosecne debljine 2 kilometra, negdje i toliko da prekriva citave planine. Onih nekoliko vrhova koji se vide ispod leda poznati su pod nazivom nunataks. Prosecna temperatura zimi je �60 stepeni Celzijusa, a prosek padavina ni�i nego u Sahari. Zbog toga je i biljni i �ivotinjski sviet siroma�an, a cine ga samo one vrste koje su se uspele prilagoditi takvom nacinu �ivota, kao �to su dve vrste biljaka, 60 vrsta komaraca i slicno. No, koliko je god tlo pusto, toliko su mora koja ga okru�uju bogata, i jo� se istra�uju. Iako su prva istra�ivanja krenula iz nacionalistickih pobuda, poku�avajuci prisvojiti teritorije, danas je na snazi povelja kojom se ovde dozvoljavaju samo nevojna i naucna istra�ivanja. Danas je Antarktik dobro izmeren, oznacen, postoje precizne karte tla, kao i ehosonografske karte leda. Ono �to je zanimljivo je da se pod uticajem klime i vetrova granice i oblik ovog kontinenta stalno menjaju, jer led puca i topi se (od godine 1960. temperatura je u proseku porasla za 2,5 stepena), a antarkticko leto (razdoblje u kojem se otapa sneg) od 1970. je sa 60 dana poraslo na 90 dana. U svakom slucaju, ovaj kontinent je zanimljiviji turistima nego istra�ivaima ruda i minerala.